ᐸ?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?ᐳ
ᐸsamples n="SRP19022"ᐳ
ᐸsampleᐳᐸp n="SRP1902237"ᐳУ том почело вече.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP1902238"ᐳОнако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се узмицао, а ноћ је долазила. Свет се помало разилазио. И кад се све разишло, она је ушла у кућу. Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача. А тамо јој и муж био отишао, и на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међу њих, чак у чело. После као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели. А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву. И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори... Били су испод винове лозе, до собе. Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани. Завалили се. По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван. Свећа на среди стола осветљавала их је. И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: старији, млађи. На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или, обратно, муж јој према браћи да је као према шурама. Не. Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа. То јој је било неугодно. Али је још више уздрхтала, кад је видела мужа. Тек сад га је први пут сасвим видела. У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима. Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су му се јаче жиле. Био је намрштен, љут. То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама. Њој срце стаде. Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме. При тој помисли он јој дође јој више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено. У том јој настарији брат запева. Био је пребацио руку, загрлио мужа јој, свог зета, и говорио му, певајући и нудећи га да пије:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP1902239"ᐳ— Пиј, Мито... Знаш, брате... прва радост, па сам ти... „Ој Мораво, моје село равно“, запева тако пространо, да се Аници учини да он сад први пут зато тако пространо, радосно, пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!ᐸ/pᐳ
ᐸ/sampleᐳ
ᐸsampleᐳᐸp n="SRP19022111"ᐳ— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму. Спавај ту. Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу. И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022112"ᐳЦеле ноћи тако је остала.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022113"ᐳМајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила. Ништа од ње није чула до:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022114"ᐳ— Остави ме. Не дирај ме, мајко... А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022115"ᐳНишта више није се чуло од ње из собе. Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала. У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022116"ᐳ— Ћути, нане, молим те! И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022117"ᐳ— За Иту ? — Нећу. А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022118"ᐳПа преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022119"ᐳМајка отишла, али се на по пута вратила. Руком се ударила по челу од једа на саму себе:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022120"ᐳ— Луда ја! Што ја ћутим? Што ја њу слушам?ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022121"ᐳИ вратила се, да је пита зашто неће. Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси? А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба? Вратила се да је пита, па и да је грди, бије. Али кад је дошла до капије, није смела да уђе. Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022122"ᐳ— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022123"ᐳАли Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже. Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију. А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена. Само је одговарала:ᐸ/pᐳ
ᐸ/sampleᐳ
ᐸsampleᐳᐸp n="SRP19022115"ᐳНишта више није се чуло од ње из собе. Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала. У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022116"ᐳ— Ћути, нане, молим те! И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022117"ᐳ— За Иту ? — Нећу. А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022118"ᐳПа преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022119"ᐳМајка отишла, али се на по пута вратила. Руком се ударила по челу од једа на саму себе:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022120"ᐳ— Луда ја! Што ја ћутим? Што ја њу слушам?ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022121"ᐳИ вратила се, да је пита зашто неће. Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси? А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба? Вратила се да је пита, па и да је грди, бије. Али кад је дошла до капије, није смела да уђе. Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022122"ᐳ— Ако неће, говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022123"ᐳАли Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже. Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију. А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена. Само је одговарала:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022124"ᐳ— За Недељка хоћу, и скупљала је, грчила своје вреле ознојене шаке.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022125"ᐳ— За Недељка хоћу, једнако је говорила умиривала браћу. И то не што је истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери као умилила, те да се они не љуте на њу... Да не мисле да она зато неће за Иту да пође, што жели да и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала :ᐸ/pᐳ
ᐸ/sampleᐳ
ᐸsample/ᐳ
ᐸsampleᐳᐸp n="SRP19022105"ᐳ Аница се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи. Сигурно богат, имућан.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022106"ᐳ— Добро, добро, нане: који је? и погађајући шта ће бити, спреми се да се врати натраг и продужи свој посао.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022107"ᐳ— Ита, рече јој мајка брзо.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022108"ᐳ Аницу нешто пресече у половини. Подиже руку устима, као да спречи крик, радост, шта ли?ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022109"ᐳ— Ита, Ита, ћерко... поче мајка да понавља и уноси се у њу уплашена, кад виде како се она укочила, поникнула.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022110"ᐳ Аница се једва трже:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022111"ᐳ— Нане! а ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне — не остављај ме ноћас саму. Спавај ту. Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу. И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022112"ᐳЦеле ноћи тако је остала.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022113"ᐳМајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила. Ништа од ње није чула до:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022114"ᐳ— Остави ме. Не дирај ме, мајко... А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022115"ᐳНишта више није се чуло од ње из собе. Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала. У јутру се Аница пробудила и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене, готово искуване снаге, очајно је ућуткала:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022116"ᐳ— Ћути, нане, молим те! И онда, скупљајући сву снагу, одговори на Итину прошевину:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022117"ᐳ— За Иту ? — Нећу. А Недељко, ако он хоће, ма да има толико деце, за њега хоћу.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022118"ᐳПа преклињући мајку да је не пита зашто то чини, опет се врати, и опет се затвори у собу.ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022119"ᐳМајка отишла, али се на по пута вратила. Руком се ударила по челу од једа на саму себе:ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022120"ᐳ— Луда ја! Што ја ћутим? Што ја њу слушам?ᐸ/pᐳ
ᐸp n="SRP19022121"ᐳИ вратила се, да је пита зашто неће. Зашто неће Иту, већ хоће Недељка, удовца, сиромаха, те опет она, мајка, да и даље стрепи за њу, да јој опет кришом, крадући од снахе, доноси? А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо она, Аница, код мужа, можда нема ни хлеба? Вратила се да је пита, па и да је грди, бије. Али кад је дошла до капије, није смела да уђе. Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту.ᐸ/pᐳ
ᐸ/sampleᐳᐸ/samplesᐳ